Mogući uzroci glavobolja
Da biste dobili ispravnu dijagnozu i započeli adekvatno lečenje, potrebno je utvrditi moguće uzroke glavobolje. Postoji mnogo faktora: od stresa i infekcija do povreda glave ili leđa. Uzroci glavobolje se stoga mogu veoma razlikovati od slučaja do slučaja.
Kratki pregled uzroka glavobolje:
- stres
- loše držanje i napetost
- napetost u području vrata i ramena
- nedostatak vežbanja
- škrgutanje zubima
- premor i nedostatak sna
- ustajao vazduh
- konzumiranje alkohola i nikotina
- dehidratacija
- buka
- fluktuacije hormona
- alergije
- promene vremena
- druga oboljenja (poput visokog krvnog pritiska ili gripa)
- povrede glave i kičme, trzajna povreda ili potres mozga
Fascikle se gomilaju u kancelariji, kao i prljavi sudovi kod kuće. Naši svakodnevni životi su obično prilično pretrpani i često nam ne ostaje dovoljno vremena za opuštanje. Nije nikakvo iznenađenje što se vremenom osećamo pod stresom. To je potpuno normalna reakcija koja potiče od naših predaka iz kamenog doba: zbog stresa smo u stanju pripravnosti. Kako bi se izbegli nepotrebni rizici, aktiviraju se telesne funkcije poput napetosti mišića, čime se povećava spremnost za beg ili borbu.
Trajni stres tokom vremena, npr. zbog velike količine posla ili porodičnih problema, može da dovede do tenzije mišića, i kao posledice toga, glavobolje.
Svako ko pati od tenzionih glavobolja dobro je upoznat sa tupim, pritiskajućim bolom. Kako dolazi do tog oblika glavobolje? Jedan od razloga može da bude predugo sedenje na radnom mestu. Tako dolazi do lošeg držanja, što opet može dovesti do napetosti i, na kraju, glavobolje.
I drugi faktori mogu da utiču na napetost mišića, a neki od njih su:
- nedostatak sna,
- nedostatak vežbanja ili
- škrgutanje zubima.
Još jedan mogući uzrok nastanka glavobolja jeste vazduh u zatvorenom prostoru. Duvanski dim, parfemi, vazduh koji izdišemo (sa ugljen-dioksidom koji on sadrži) mogu da doprinesu tome da vazduh postane „ustajao“. Pobrinite se za to da postignete dobru ventilaciju kod kuće i na poslu. Nedostatak kiseonika i višak ugljen-dioksida koji neprestano izdišemo loše utiču na glavu.
Posledice prekomernog konzumiranja alkohola ili cigareta javljaju se tek nakon nekoliko časova. Tada nastupa tipični mamurluk. Oba ta stimulansa mogu izazvati pojavu glavobolje. Alkohol izvlači velike količine vode iz tela, što dovodi do naporne glavobolje. Nasuprot tome, nikotin sužava krvne sudove i otežava cirkulaciju krvi čak i u mozgu.
Kratak san često se prepoznaje, i to ne samo po podočnjacima. Premalo sna obično dovodi do loše koncentracije i manjka energije narednog dana. Međutim, nedostatak sna i umor povezan s njim takođe mogu da izazovu glavobolje. Nedovoljno sna utiče i na napetost mišića. Telo doživljava manjak sna na isti način kao i stres. Tenzione glavobolje će se zasigurno pojaviti.
Nedostatak sna utiče i na imunitet. Oslabljeni imuni sistem otvara vrata patogenima. Prehlada, propraćena tipičnim simptomima kao što su curenje nosa, zapušen nos ili kijavica, kašalj i glavobolja, jedna je od mogućih posledica.
Fluktuacija hormona, na primer tokom ciklusa kod žena ili tokom trudnoće, takođe može da izazove glavobolje. Prema aktuelnim saznanjima, ti simptomi su verovatno uzrokovani nižim nivoom estrogena. Na primer, nivoi hormona nakratko opadaju pre menstruacije i oko ovulacije.
Sumnja se da estrogen utiče na stimulanse bola u mozgu. Međutim, precizne veze i procesi koji izazivaju tenzionu glavobolju i migrene još uvek nisu u potpunosti proučeni.
Alergije su još jedan moguć i čest uzrok glavobolja. Mnogi ljudi koji od njih pate žale se na glavobolju tokom akutne epizode alergije. Ljudi koji boluju od alergija izazvanih alergenima koji se udišu najčešće pate od njih. Glavobolje su, stoga, obično uzrokovane alergijom na polen ili kućnu prašinu.
Kako tačno dolazi do glavobolja? Alergeni ulaze u gornje disajne puteve i izazivaju upalnu reakciju u nosu i sinusima kada telo pogrešno protumači alergene kao pretnju i pokuša da ih spreči svim snagama. Između ostalog, povećava se proizvodnja sluzi kako bi se uljezi izbacili. Ako sekret ne može dovoljno brzo da se izbaci, povećava se pritisak u sinusima, što dovodi do alergijskih glavobolja. Alergije mogu da izazovu i migrene. Međutim, mehanizam koji do toga dovodi još nije poznat.
Danas nas muči tropska vrućina, a sutradan temperatura vazduha padne. Praktično svi reaguju na takve promene vremena. Ali jesu li glavobolje posledica promene vremena? Istraživači smatraju da je uticaj promene vremena na glavobolje i migrene prilično mali i upitan.1 Subjektivna percepcija pojedinca takođe može da igra ulogu u nastanku glavobolja.
Pored čestih uzroka kao što su stres, umor ili napetost mišića, glavobolju mogu da uzrokuju i razna oboljenja. To su, između ostalog:
- zapaljenje moždanih ovojnica (npr. izazvano pneumonijom ili upalom srednjeg uha)
- povišeni krvni pritisak
- upala srednjeg uha
- prehlada i grip
- zapaljenje oka i oslabljen vid
- glaukom
Ako sumnjate da bolujete od gore navedenih stanja, obavestite o tome lekara i zatražite pregled.
Česti uzroci
Dehidratacija, stres, alkohol, napetost ili vremenski uslovi
Lečenje
Kućni saveti ili lekovi protiv bolova koji se u apoteci kupuju bez recepta, pomažu pri ublažavanju glavobolja.
Vrste glavobolja
Pulsirajuća, pritiskajuća, tupa, jednostrana ili dvostrana
Glavobolja: Najčešći simptomi i vrste
Glavobolje mogu da budu veoma zabrinjavajuće, naročito ako im je uzrok nepoznat.
Stručnjaci razlikuju više od 350 različitih vrsta glavobolja. Oboleli dosta brzo izgubi nit. Šta simptomi tačno znače? Da li ukazuju na bolest? Šta učiniti u vezi sa određenim tipom glavobolje? Sastavili smo pregled najvažnijih tipova u nastavku da bismo vam malo olakšali klasifikaciju simptoma glavobolje:
- pulsirajuća glavobolja
- jednostrana i dvostrana glavobolja
- tenziona glavobolja
- glavobolja usled naprezanja
Većina ljudi povezuje jake i pulsirajuće glavobolje sa migrenom. To oboljenje karakterišu dodatni simptomi pored intenzivnog bola i pogoršanja simptoma usled fizičke aktivnosti:
• mučnina
• povraćanje
• fotofobija (osetljivost na svetlost)
• preosetljivost na buku
• nedostatak apetita
• preosetljivost na određene mirise
• smetnje u vidu
• smetnje u govoru
• trnci ili paraliza ekstremiteta
Pulsirajuće glavobolje povezane sa migrenom obično su ograničene na jednu stranu glave. Vrlo retko će simptomi sa jedne strane preći na drugu ili se proširiti po celoj glavi.
Istraživanja još uvek nisu utvrdila tačne uzroke migrene. Pored genetskog uticaja, sumnja se i na poremećaje u regulaciji bola u mozgu. Oni se često javljaju kod ljudi koji pate od migrene i mogu da budu odgovorni za pulsirajuće glavobolje.
Pažnja: Migrene se ne pojavljuju uvek izolovane. Kod mnogih ljudi koji pate od migrene dolazi do pulsirajuće migrene i tenzionih glavobolja sa osećajem pritiska.
Pulsirajuće i pritiskajuće glavobolje mogu se prepoznati i po mestu bola. Tenzione glavobolje i glavobolje izazvane prehladom obično zahvataju obe strane glave podjednako. Migrene i ređe klaster glavobolje obično su jednostrane.
Pacijenti koji boluju od klaster glavobolja imaju snažne glavobolje, obično u području oko jednog oka.
Blage glavobolje obično nisu razlog za brigu. To su mahom tenzione glavobolje, gde su mišići vrata i/ili leđa napeti, npr. zbog stresa, lošeg držanja ili nedostatka sna, što može da se manifestuje kao blaga do umerena glavobolja sa osećajem pritiska. Te glavobolje su obično povremene pojave i dobro reaguju na uklanjanje uzroka i uzimanje lekova protiv bolova.
Pulsirajuće ili tupe glavobolje mogu biti izazvane i drugim faktorima, ne samo napetošću. Mnogi ljudi koji od njih pate žale se na pritisak u glavi, uglavnom s prednje strane, odnosno u delu čela i slepoočnica. To može da bude uzrokovano bolestima poput prehlade ili gripa. Tupi bol u glavi može da bude izazvan i lekovima protiv bolova. Štaviše, pacijenti koji uzimaju lekove protiv bolova duže od deset dana mesečno su pod rizikom od nastanka ovakvih glavobolja.4
Ako niste sigurni ili ako se učestalost, jačina ili trajanje glavobolje sa osećajem pritiska ili tupim bolom povećava uprkos lečenju, vreme je da zatražite savet lekara.
Glavobolje koje se javljaju u vezi sa vežbanjem mogu se uspešno lečiti ako znate šta ih pokreće i to pravilno uklonite. Ako vam glava pulsira nakon trčanja, plivanja ili bavljenja nekom sličnom aktivnošću, to obično znači da vam telo šalje signal upozorenja.
Obično se brzo otkrije razlog za pojavu glavobolje nakon ili tokom sportske aktivnosti: preterali ste. Ako iznenada povećate intenzitet vežbanja, npr. suviše naglo povećate opterećenje, može da dođe do prekomernog širenja arterija i vena u glavi. Pojačano znojenje doprinosi gubitku tečnosti i pojačava bol. Takve glavobolje nazivaju se glavoboljama usled naprezanja.
Drugi uzroci glavobolja izazvanih naprezanjem, često i u kombinaciji:
- Vežbate koristeći se pogrešnom „tehnikom“: ovo dovodi do lošeg držanja i/ili naprezanja, što pak izaziva glavobolje. Simptomi mogu da se pojave određeno vreme nakon vežbanja, ali mogu da traju duže ako se problemi sa mišićima nastave.
- Niste uzimali dovoljno tečnosti. Dehidratacija povećava napor potreban da cirkulacija optimalno opsluži celo telo.
- Imate nedostatak minerala, npr. magnezijuma ili soli, što ometa optimalno funkcionisanje mišića i regulisanje metabolizma vode.
- Temperatura okruženja je suviše visoka ili suviše niska: ekstremne temperature takođe predstavljaju izazov za srce i krvne sudove.
- Vežbate na neuobičajenoj visini(npr. idete na jutarnje trčanje na godišnjem odmoru na planini ili idete na planinarenje, a da se pre toga niste navikli na promenjene uslove).
- Vežbanje obično pogoršava epizodu migrene. U tom slučaju vežbanje može i da pojača akutnu glavobolju.
Svako ko oboli od prehlade odjednom će doživeti niz neprijatnih simptoma: pored povišene telesne temperature, bola u telu i bola u grlu, mnogi pacijenti u toj fazi pate i od glavobolje. Zašto se to događa? Nauka još uvek nije sa sigurnošću utvrdila stvarne uzroke glavobolja kod prehlade.
Međutim, najverovatnija su sledeća dva moguća uzroka:
- Kada se virusi prehlade prošire na sluzokožu disajnih puteva, izazivaju upalu i povećavaju stvaranje sekreta. Ta sluz ne može dovoljno brzo da se uklanja, što tokom prehlade može da dovede do pritiska u području glave i izazove glavobolje.
- Kada se telo bori protiv bolesti, imuni sistem povećava izlučivanje citokina. Ti proteini sprovode signale između ćelija i smatra se da u visokim koncentracijama izazivaju glavobolju.
Za oba ova procesa se sumnja da izazivaju glavobolje koje često prate prehladu.
Mnogi ljudi, naročito oni sa migrenama ili tenzionim glavoboljama, osetljivi su na promene vremena. Velika studija je pokazala da je jedanaest procenata pacijenata koji pate od migrene navelo promenu vremena kao uzrok dve trećine svojih epizoda.1 Međutim, mogu li spoljni uslovi, poput vremenskih, zaista da izazovu ili otežaju glavobolju?
Nauka se ne slaže s tim u potpunosti. Dok neki stručnjaci smatraju da je moguće da postoji veza između glavobolja i vremenskih prilika, drugi su skeptični. Na primer, informacije koje su pacijenti retrospektivno naveli u vezi sa uzrocima bola nisu uvek pouzdane. Moguće je da primećuju očigledne uticaje, kao što su vremenske prilike, više nego što bi primetili manje upadljive okidače, poput stresa, promene svakodnevne rutine ili fluktuacije nivoa hormona. Stoga je moguće da se glavobolje pogrešno pripisuju vremenu. Za sada nauka nije uspela da uspostavi značajnu vezu između glavobolja i vremenskih prilika.
Konačno bez simptoma: kako se boriti protiv glavobolje?
Glavobolje su obično simptom određenog uzroka koji može biti povezan sa bolešću. Uvek se preporučuje da se utvrdi uzrok glavobolje. Međutim, moguće je učiniti mnogo toga da se efikasno ublaže neprijatni simptomi.
Mnogi kućni saveti i tretmani smatraju se brzim i efikasnim rešenjem. Šta zaista pomaže protiv glavobolja? Sastavili smo listu dobrih mera:
- kućni saveti protiv glavobolja
- opuštanje protiv bola
- masaže
- vežbanje i sport
- ergonomsko radno mesto
- pauze za oči
- uravnotežena ishrana
- uobičajena svakodnevna rutina
- lek protiv glavobolje
- ublažavanje glavobolja izazvanih prehladom
Ako patite od glavobolja, možete prvo da pokušate sa prirodnim lekovima. Vaša kutija sa lekovima možda već sadrži neki stari lek koji se dobro pokazao. Na primer, postoji nekoliko aromatičnih ulja kojima se pripisuje dejstvo hlađenja i ublažavanja bola.
Još jedan od kućnih saveta za glavobolju je kafa. Kofein koji kafa sadrži ima efekat buđenja i proširiće sužene krvne sudove mozga, čime će se glavobolja ublažiti.2
Sposobnost da se užurbani svakodnevni život ostavi po strani i pažnja posveti sopstvenom dobrostanju je veoma korisna veština, naročito ako patite od povremenih glavobolja. Te simptome obično izaziva mentalni napor koji preplavi pacijenta, a manifestuje se u obliku tenzionih i drugih glavobolja.
Odgovarajuće vežbe opuštanja, npr. joga, autogeni trening, či kung i slično, mogu da pomognu. One su alat koji vam može pomoći da svakodnevnom životu pristupite na opušteniji način i da predahnete kada je neophodno.
Masaže su još jedan dobro isproban kućni savet za glavobolje. Blage masaže glave, slepoočnica i korena nosa mogu da pomognu posebno kod akutnih simptoma. One pomažu da se smanji napetost, što pak može pomoći u ublažavanju glavobolje. Možete da isprobate i tople i vlažne obloge na ramenima i vratu ili hladne obloge na bolnim mestima.
Šetnja na svežem vazduhu predstavlja još jedan dobar način da olakšate glavobolju. Ne samo da ubrzava cirkulaciju glave, već pomaže i pri otpuštanju napetosti u vratu, ramenima i leđima.
Redovne fizičke vežbe jačaju telo i bistre um. Kretanjem se znatno umanjuje napetost. Mišići napeti usled stresa ili dugotrajnog sedećeg položaja se opuštaju na potpuno prirodan način. To može da ublaži glavobolje i spreči migrenu. Dozvoljena je svaka fizička aktivnost koja vam prija i ne pogoršava simptome, uključujući i plivanje, trčanje ili vožnju bicikla po parku.
Radno mesto koje je prijatno za leđa još je jedan savet za sprečavanje glavobolje. Ipak, većina ljudi najveći deo dana provede sedeći. Loše držanje tela može imati izuzetno negativan uticaj. Napetost mišića vrata, ramena ili leđa brzo se manifestuje u obliku tenzione glavobolje. Poštujte sledeće savete da biste to izbegli:
- Budite udaljeni od ekrana najmanje 50 cm
- Koristite ergonomsku kancelarijsku stolicu
- Često menjajte položaj sedenja
- Koristite sto sa podesivom visinom
SAVET: Pored navedenih saveta, povremeno ustanite i prošetajte. Ubacite pokoju vežbu da biste poboljšali cirkulaciju i protok krvi u glavi.
Povremena kraća pauza ne samo da će razbistriti um, već i pomoći u sprečavanju glavobolja. Ljudi koji veći deo radnog dana provode pred kompjuterom naročito često pate od povezanih simptoma. Šta možete učiniti?
• Povremeno skrenite pogled sa ekrana.
• Ustanite i krećite se.
• Uradite vežbe za opuštanje očiju; na primer, fokusirajte se na neku tačku u daljini jedan minut.
Još jedan dobar savet za borbu protiv glavobolje je da dlanovima pokrijete zatvorene oči dva do tri minuta, bez pritiskanja očnih jabučica. Vaše premorene oči biće vam zahvalne, a i glava.
Zdrava i izbalansirana ishrana takođe može pomoći kod glavobolja. Pružite svom telu dovoljno vitamina i hranljivih materija kako biste ga ojačali i optimalno nahranili sve ćelije. Ujednačen nivo šećera u krvi, bez većih fluktuacija, pomaže u sprečavanju glavobolje. Takođe, pijte puno tečnosti! Dehidratacija se često javlja u obliku glavobolje.
Glavobolje možete preduprediti primenom određenih rutina u svakodnevnom životu. To ne znači da svaki dan mora da bude potpuno isti. Samo, na primer, nemojte da preskačete obroke. Dosledan ritam spavanja i buđenja takođe se u mnogim slučajevima pokazao korisnim. Mnogi pacijenti imaju manje glavobolja kada ustaju i ležu u približno isto vreme svakog dana.
Naši dani često su u potpunosti ispunjeni sastancima, zadacima i obavezama koje moramo ispuniti. Nemamo uvek vremena da sprečimo glavobolje.
U tom slučaju su lek protiv glavobolje najjednostavnije i najbrže rešenje za glavobolju.
Važna napomena u vezi sa korišćenjem:
Nemojte da uzimate lek protiv glavobolje duže od tri uzastopna dana i nikako duže od deset dana mesečno. U suprotnom, postoji rizik da ćete oboleti od glavobolja izazvanih lekovima protiv bolova. To će dovesti do češće pojave glavobolja i smanjiti ili potpuno eliminisati njihovu reakciju na lekove protiv bolova. Ako bol ne prestaje, zatražite pomoć lekara.2,4
Razmotrite ove napomene i obratite pažnju na to kako se glavobolja razvija. Da li se bol povlači? Da li su glavobolje manje učestale? Isprobajte!
Obavezno se obratite svom lekaru opšte prakse ako je glavobolja uporna ili veoma jaka. Lekari će uz vašu pomoć utvrditi uzrok i započeti odgovarajuću terapiju. U akutnim situacijama, lekovi protiv bolova, kao što je Aspirin® 500 takođe mogu da vam pomognu.
- Pijte puno tečnosti pre i tokom sportskih aktivnosti! Naročito je korisno piti posebne sportske napitke kao što su izotonični napici ili napici sa elektrolitima jer oni ne samo da održavaju ravnotežu tečnosti, već i poboljšavaju unos minerala i ugljenih hidrata.
- Dozvolite telu da se odmori! To važi i tokom trajanja sportske aktivnosti i pre njih. Nemojte se truditi da postignete vrhunski fizički učinak ako se ne osećate sasvim dobro.
- Užinajte pre treninga kako bi vam šećer u krvi i nivo energije bili visoki. Banana je odličan izbor.
- Zdrav način života: dovoljno spavajte, izbegavajte alkohol i nikotin i uživajte u raznovrsnoj hrani.
- Dajte svom telu vremena da se prilagodi novim uslovima u okruženju. Počnite polako i nemojte da vežbate na ekstremnoj hladnoći ili vrućini.
Pažnja: Ako patite od čestih glavobolja zbog fizičkog napora, idite na pregled kod lekara. Lekar može utvrditi individualne okidače vaše glavobolje nakon fizičkog vežbanja i preporučiti odgovarajuće lečenje.
Postoji više načina da ublažite glavobolju usled prehlade:
- Puno odmora je naročito važno da biste lečili simptome prehlade i povratili snagu. Počastite svoje telo odmorom koji mu je potreban.
- Poštujte opšte savete u vezi sa infekcijom nalik gripu (uzimanje puno tečnosti, inhalacija parom, obloge za grlo ili odmor u krevetu ako imate opštu sloabost). Kako vaš imuni sistem bude dobijao bitku protiv prehlade, tako će bol u grlu, glavobolja pri kašljanju i slični simptomi nestajati jedan po jedan.
- Hladna obloga na vratu ili čelu preporučuje se za privremeno olakšanje.
- Lekovi protiv bolova mogu da budu vredan saborac u borbi protiv bola. rastvaraju se u vodi, pa tako prilično brzo oslobađaju aktivne sastojke.
- Mnogi se kunu u kućne mere kao što su ulje mente ili đumbir. Ulje mente utrljava se u čelo i slepoočnice, a đumbir se pije kao čaj. Oba mogu pomoći u ublažavanju glavobolje.
Isprobajte više opcija da vidite šta odgovara baš vama i šta vam najviše prija. Kombinacija više opcija obično daje najbolje rezultate.
Znaci upozorenja kod glavobolje: kada posetiti lekara
Iako neprijatne, glavobolje su obično bezopasne i mogu se lako lečiti lekovima protiv bolova koji se uzimaju u apoteci.
Kućni saveti takođe mogu da ublaže simptome. Pacijenti sa blagim simptomima obično ne moraju da idu kod lekara, ali postoje neke situacije u kojima se za glavobolju preporučuje medicinski savet:
- glavobolje koje se prvi put javljaju nakon četrdesete godine
- neobičan intenzitet, trajanje ili mesto glavobolje
- glavobolje čiji se intenzitet ili trajanje pojačavaju uprkos lečenju
- malo ili nimalo olakšanja nakon uzimanja lekova protiv bolova
- česta upotreba lekova protiv bolova4
Postoje i drugi znaci upozorenja koji ukazuju na to da je potrebno posetiti lekara. To su glavobolje propraćene povišenom telesnom temperaturom ili neurološkim simptomima kao što su utrnulost ili paraliza. Takvi simptomi mogu da ukazuju na simptomatičnu glavobolju, odnosno bol nastao usled bolesti. Poznati uzroci su upala sinusa, oboljenja krvnih sudova ili kraniocerebralna povreda.
Preporučuje se da posetite lekara kako bi se utvrdio uzrok simptoma i nakon toga propisala odgovarajuća terapija.
Kada je potrebno da posetite lekara zbog glavobolje uzrokovane prehladom?
Glavobolje uzrokovane prehladom obično se mogu uspešno lečiti i bez intervencije lekara. Međutim, u nekim slučajevima neophodna je poseta lekaru i temeljan pregled, naime:
- Ako se glavobolja nastavi nakon prehlade.
- Ako je bol neuobičajeno jak.
- Ako se pojave simptomi koji nisu tipični za prehladu, kao što su mučnina ili smetnje u vidu.
- Ako se telesna temperatura naglo povećava (iznad 39 °C).
Lekar će utvrditi razlog trajanja glavobolje i nakon prehlade i preporučiti adekvatne mere ili propisati lekove.
Glavobolje su slučaj za hitnu medicinsku pomoć
ako se javljaju iznenada i vrlo brzo dostižu maksimalni intenzitet. Pozovite hitnu pomoć ako dođe do epileptičnih napada ili poremećaja svesti.
Kog doktora bi trebalo posetiti zbog glavobolje?
Nakon što smo ustanovili kada treba posetiti lekara u slučaju glavobolje, sledeće što bi trebalo utvrditi je kog lekara je potrebno posetiti zbog simptoma koje imate.
Obično je lekar opšte prakse prvi kontakt za glavobolje. Ovi lekari su upoznati sa većinom uobičajenih simptoma migrene i drugih glavobolja i mogu vam pružiti adekvatnu terapiju. Ako lekar opšte prakse ne može da vam pomogne, uputiće vas neurologu, koji je specijalista za stanja nervnog sistema.
Poseban savet: Vodite dnevnik glavobolje
Olakšajte svom lekaru posao dijagnostikovanja tako što ćete voditi dnevnik glavobolje u koji ćete beležiti svoje simptome, njihovu jačinu i trajanje, kao i okolnosti u kojima je do njih došlo. Na taj način ćete lakše prepoznati veze i uzroke glavobolje.
Lekar potom može da naloži dodatne preglede kojima će potvrditi svoje sumnje. Na primer, posebnim alergo-testom može se utvrditi da li su glavobolje izazvane alergijom. Ako dođe do jasne alergijske reakcije, potvrđuje se da je alergen uzrok glavobolje.
- Becker, WJ: Weather and migraine: Can so many patients be wrong? Cephalalgia 2010; 31(4): 387–390
- http://www.relieve-migraine-headache.com/headache-caffeine.html (15/02/2019)
- Deutsche migraine- und Kopfschmerzgesellschaft: Rund um den Kopfschmerz – Online Leaflet. URL: http://www.dmkg.de/kopfschmerz-onlinebroschuere.html (24/10/2018).
- https://www.gesundheitsinformation.de/arzneimittelbedingte-kopfschmerzen.html
