Kratak pregled najčešćih uzroka bola u mišićima
Bol u mišićima (mijalgija) može da se javi, na primer, nakon napornog bavljenja sportom ili neuobičajene fizičke aktivnosti. Međutim, nedostatak minerala kao što su kalcijum i magnezijum, kao i određene bolesti (npr. fibromijalgija) takođe mogu da izazovu bol u mišićima.
- Povreda mišića: na primer, pucanje, istezanja ili masnice se mogu javiti kod sportova koji zahtevaju nagle početne i završne pokrete (fudbal, tenis). Poslednje dve povrede izazivaju bol na pritisak ili pokret, dok pokidana mišićna vlakna ili mišići dodatno stvaraju i modrice.
- Grčevi u mišićima: ovaj tip bola u mišićima javlja se usled nedostatka magnezijuma ili ozbiljnog fizičkog naprezanja tokom sportske aktivnosti. Pojačano znojenje doprinosi gubitku magnezijuma. To često izaziva grčeve mišića u listovima.
- Mišićna tenzija: loše držanje ili veliki broj sati proveden u sedećem položaju doprinose razvoju tenzije. Nepravilni pokreti ili slabi mišići takođe mogu izazvati bol u ramenima, vratu ili leđima. Bol u vratnim mišićima may takođe se javlja. Predeli u kojima se javlja bol obično su tvrdi na dodir i osetljivi na pritisak.
- Bolest mišića: patogeni poput bakterija (tetanus) ili virusa (virusi influence) mogu aktivirati zapaljenje mišića. Mogu se javiti i nezapaljenske bolesti, npr. hipotiroidizam koji izaziva bol u mišićima.
Bol u mišićima, naročito kada potiče od istezanja ili grčeva, obično se sâm povlači. Javite se lekaru ako ne znate koji je uzrok bola u mišićima ili ako se simptomi ne povuku u roku od nekoliko nedelja. Ovo se odnosi i na situacije kada sumnjate na pokidano mišićno vlakno ili mišić.
U ljudskom telu se nalazi oko 650 različitih mišića. Najveći mišić nalazi se na površini leđa i naziva se veliki leđni mišić (lat. musculus latissimus dorsi). Međutim, najsnažniji mišić u našem telu je mišić za žvakanje.1
Napetost
je najčešći uzrok bola u mišićima koji se širi
Toplota i kretanje
su glavne nefarmakološke mere
Lekovi protiv bolova
smanjuju ukočenost i potpomažu lečenje
Šta pomaže kod bola u mišićima? Šta možete učiniti?
Bol u mišićima može da se oseti kao pritisak, stezanje ili probadanje u mnogo oblika, što zavisi od osnovnog uzroka. Uvek se javite lekaru ako niste sigurni šta je uzrok simptoma ili ako imate neku povredu ili oboljenje. Lekar može da vam postavi dijagnozu i odredi odgovarajuću terapiju. Za bol u mišićima to može biti:
- fizioterapija
- masaže
- analgetske masti ili tablete
- akupunktura
Pacijenti mogu da izaberu neki od velikog broja terapijskih pristupa koje mogu primeniti kod kuće da bi se izborili sa bolom u mišićima. Kada imate akutnu epizodu bola, pre svega prekinite ciklus bola pomoću lekova protiv bolova kako biste se rasteretili i sprečili da bol pređe u hroničan.
Primenite toplotu. Usmerite mlaz tople vode ka bolnom predelu pod tušem ili zaronite u toplu kupku sa opuštajućim aditivima za kupanje. Infracrveno svetlo, topli zavoji ili običan termofor mogu delovati čarobno.
Takođe, ostanite mirni, čak i dok trpite akutni bol. Stres ne samo da igra glavnu ulogu u razvoju bola, nego ga takođe pojačava i izaziva dodatnu tenziju. Redovno radite vežbe opuštanja, kao što je joga, autogeni trening ili vežbe za opuštanje mišića.
Porazgovarajte sa lekarom da biste odredili odgovarajuću terapiju za bol. Nemojte čekati predugo. Hronični bol se mnogo teže leči.
Kako sprečiti bol u mišićima?
Želite li dugoročno da sprečite akutni svakodnevni bol? Pokrenite se! Redovna aktivnost koja nije naporna za zglobove i leđa, na primer vožnja bicikla, plivanje ili planinarenje, održaće vas u pokretu i ojačaće vaše mišiće i kosti. Polako pojačavajte vežbanje i uvek izdvojte dovoljno vremena za zagrevanje. Postarajte se da povrede zacele i, ako je to potrebno, skinite prekomerne kilograme. Time štitite i međupršljenske diskove i sprečavate zastrašujući lumbago.
Kako se izboriti sa bolom u zglobovima?
Bol u zglobovima može da predstavlja veliko opterećenje u svakodnevnom životu. Zglobovi su ipak čvorišta naših pokreta. Bol u zglobovima ometa izvođenje pokreta, što dovodi do favorizovanja određenih položaja i narušavanja pravilnog držanja. Ne izaziva ih uvek neka ozbiljna bolest. Saznajte šta možete učiniti i kako da se ubuduće zaštitite od bola u zglobovima.
- Najčešći razlozi bola u zglobovima
- Pravilno tumačenje simptoma
- Moguće protivmere
- Da li zglobovi treba da se kreću ili miruju kada bole?
Šta izaziva bol u zglobovima?
Bol u zglobovima može da se javi na različite načine: sa jedne strane, bolesti poput reumatizma, Lajmske bolesti ili zapaljenja zglobova (artritisa) mogu da izazovu bol. Sa druge strane, takvi simptomi su takođe čest pratilac bolesti kao što su grip ili male boginje. Bol u zglobovima, naročito u kuku ili kolenu, javlja se u obliku abrazije kao tipične kliničke slike artroze.
Nasuprot hroničnom trošenju zglobova povezanom sa starenjem (artroza), akutni bol u zglobovima potiče od prekomernog fizičkog napora. To znači da mehanički efekti direktno deluju na zglob. Tu spadaju modrice, iščašenja, uganuća ili prekomerno naprezanje, npr. kod određenih sportova ili prekomerne telesne težine.
Bolovi koji tako nastanu razlikuje se na sledeći način:
- Početni bol se javlja čim se zglob pomeri.
- Noćni bol i bol u mirovanju javlja se u stanju mirovanja, često i u snu.
- Bol pod opterćenjem javlja se kada je zglob opterećen.
Kada se leči bol u zglobovima, važno je razlikovati mehaničke uzroke i one koji potiču od bolesti. Na primer, akutno zapaljenje zglobova ili povrede nastale tokom sporta najbolje je lečiti kod lekara.
Simptomi upozorenja
Povređeni i preopterećeni zglobovi izazivaju bol. To je naročito često kod mladih osoba. Bol u zglobovima se u starijoj dobi javlja uglavnom zbog osteoartritisa. Izražen bol u zglobovima može da potiče i od zapaljenja burze ili tetiva. Mere opisane u nastavku predstavljaju dobru terapiju za sve navedene slučajeve. Međutim, neki simptomi zahtevaju posebnu pažnju. Posebno kada je više zglobova u telu pogođeno istovremeno, vreme je da odmah posetite lekara. Potražite profesionalnu pomoć ako se jave sledeći simptomi:
- jako oticanje, crvenilo i zagrevanje zgloba
- rast telesne temperature
- koža oko zgloba je osetljiva na dodir, bolna, natekla ili ispucala
- nagli nastup jakog bola
U tim slučajevima lekar će utvrditi uzroke i odrediti vam odgovarajuću terapiju.
Preopterećenje
predstavlja čest uzrok akutnog bola
Artritis
izaziva bol u zglobovima u starijoj dobi
Kretanje i zagrevanje
doprinose lečenju
Šta možete da uradite povodom bola u zglobovima?
Dugo se smatralo da bolnim zglobovima treba ugađati. Taj metod se nije pokazao naročito delotvornim. Umesto da pomogne, može čak i da pogorša bol. Zato treba da ostanete aktivni uprkos bolu u zglobovima! Ako redovno vežbate, možete pozitivno uticati na zglobove. Vežbanjem u hrskavicu dospevaju važne hranljive materije, dok se produkti razgradnje odbacuju.
Nije svako kretanje isto. Birajte sportove koji nisu naporni za zglobove, ali ih teraju da se intenzivno pokreću. Tu, na primer, spadaju:
- plivanje
- vožnja bicikla
- planinarenje
- pešačenje
„Oprema za fizioterapijske vežbe“ ima blagotvorno dejstvo na mišiće i zglobove. Njima se mišići jačaju, čime se sa druge strane stabilizuju zglobovi i povećava se pokretljivost. Od lekara zatražite savet o vrsti fizioterapije koja je pogodna za vaše simptome.
Postoje i druge opcije koje možete primeniti kako biste rešili problem bolnih zglobova
- Pored treninga izdržljivosti, za zglobove su važni i treninzi snage. Što su okolni mišići jači, to bolje mogu ublažiti spoljno opterećenje.
- Izbegavajte opterećivanje jedne strane. To se događa, na primer, ako nosite teške torbe ili kutije.
- Smanjite telesnu težinu. Svaki kilogram viška predstavlja napor za zglobove, čak i ako to ne primećujete odmah. Akutni bol takođe može da se ublaži smanjenjem telesne težine.
- Prekinite ciklus bola pomoću lekova protiv bolova. Time rasterećujete zglobove i omogućavate sebi da bezbolnije obavljate određene vežbe pokreta.
- Toplota i hladnoća mogu ublažiti bol i opustiti okolne mišiće
Zanimljivi linkovi
